Čeljadi moja,
ovu besidu nisan planirala pisat. Potakla me anonimna pitalica od neki dan i moj odgovor na jedno pitanje u kojen san van rekla nešto šta je mnoge uzdrmalo: da kletve roditelja imaju stvarnu snagu i dubok učinak na dicu, jerbo roditelji nisu samo biološki izvor života, vego i du’ovni autoriteti. Imaju vlast nad diteton, a zla izgovorena rič, osobito kad dolazi s tog mista autoriteta, more bit razarajuća. Nakon toga mi se inbox napunija porukama u kojima ste mi pisali kako su vas roditelji proklinjali, ponižavali, govorili van da nikad ništa od vas neće bit, da ste prokleti, nesposobni i teret. Kako i danas, iako ste odrasli ljudi, nosite poslidice tizi riči. Upravo zbog vas i zbog istine koju ne smimo više gurat pod tepih, nastala je ova besida.
Prije vego šta ijednu rič izgovorin dalje, ajmo se oko jedne stvari složit: rič nije laka. Nije ni bezazlena, ni prolazna, ni “ma samo san ‘nako reka”. Rič nije zrak koji izleti iz usta pa se izgubi. Rič ima težinu. I to ne metaforičku, vego stvarnu. Težinu koja ulazi u glavu, u srce, u odnose i u povist. Težinu koja ili gradi ili razara. Trećega nema.
Mi često mislimo da su dila ta koja čine razliku, a da su riči samo pratnja. Ali istina je obrnuta puno češće vego šta bi tili priznat. Rič je često prvo dilo. Rič je početak. Okidač. I kad je jednon izgovoriš, ona više nije samo tvoja, veda iđe svojin puten i ostavlja trag.
Zato ćemo malo besidit o riči iz različiti’ kutova gledanja.
🔒 Ova besida je dio arhive
Misečna pretplata daje pristup novim besidama. Cila arhiva dostupna je uz godišnju pretplatu. Ako želiš čitati sve od početka — otključaj arhivu.
Otključaj arhivu