Šta li će biti od ovoga diteta?

Dico moja,

Pitanje iz naslova je isto ono pitanje koje se u Evanđelju postavlja nad Ivanom Krstiteljem. Ljudi su gledali dite, gledali okolnosti njegova rođenja, ono neobično šta se oko njega događalo i pitali se: “šta li će biti od ovoga diteta?” Nisu to pitali iz puke znatiželje, nego iz slutnje da se prid njima rađa nešto veće od onoga šta mogu razumit. Pitanje je bilo prožeto brigom, ali i nadom. Ostalo je zapisano ne zato što se tiče samo Ivana Krstitelja, nego zato što se tiče svakoga od nas.

To isto pitanje mi danas postavljamo nad svojom dicom, ali i nad sobom. Nekad ga izgovaramo naglas, a nekad ga samo nosimo u njidrima. Šta će bit od moga diteta u ovakvom svitu? Što će biti od mene u okolnostima koje nisam bira? Oće li se iz ovoga izvuć nešto dobro ili će sve otić po belaju?

Važno je odma na početku kazat da nije svaka briga pogrišna. Postoji briga koja proizlazi iz ljubavi i odgovornosti. Kad vidiš da ti dite odrasta u teškim okolnostima, kad vidiš rane, gubitke i nestabilnost, normalno je da se pitaš kako će to uticat na njegov život. Isto tako, kad u ditetu pripoznaš talent, širinu, dubinu, normalno je da se pitaš oće li imat uvjete da se to razvije. Briga sama po sebi nije grij. Problem nastaje kad briga priraste u kontrolu, a pitanje u pritisak.

Tada se roditeljska uloga lako pritvori u ometanje Božjega nauma.