Zašto smo skrupulozni?

Čeljadi moja,

u zadnje vrime sve češće mi u anonimnim pitalicama pišete o grižnji savisti. Ne o onoj zdravoj, koja čovika zaustavi, natra ga na razmišljanje i vrati na pravi put, nego o onoj koja izida, guši i ne da disat. Pišete mi kako vas je stra’ (Boga) jer ste nešto propustili izmolit, jer van misli nisu bile čiste, jer ste nekad umorni za molitvu, jer niste bili sabrani, jer ste zaspali prije krunice ili čak dok molite. Pišete mi kako stalno priispitujete jeste li u griju, jeste li se dobro ispovidili, jeste li sve rekli, jeste li nešto zaboravili učinit, jeste li možda Boga uvridili ovin ili onin. I u svemu tome primjećujen jednu bolnu činjenicu: puno vas je fokusirano na grij više nego na Boga. Više na propust, nego na odnos. Više na stra’, nego na ljubav.

Ne doživljavate grij i Boga onako kako o tome uči sveto Evanđelje. Ne pišete mi o griju ko o rani koja traži ozdravljenje, nego ko o stalnoj pritnji koja vreba iza svakog ćoška i drži vas u stravu, u napetosti i nepristanoj sumnji u sebe i u Boga.

E, to su situacije kad mi se plače nad time kako svit, čak i kršćanski svit poima i doživljava Boga. Jer takva slika, zapravo takva osoba Boga nije onakva kakvu nam je objavija Isus Krist.

Kad vidin da neko ne doživljava Boga ko Oca ili po naški, ko Ćaću, dođe mi lajat, ali onda skontan da nismo mi jedini krivi što nekad imamo pogrišan doživljaj Boga. Govorin “mi” jerbo ni ja nisan zaštićena od toga. I ja nekad dilujen iz strava od poslidica umisto iz ljubavi. Ali nisan zbog toga nužno loša ili manje ljubljeno dite Božje. Jednostavno, to je naša pala narav i naš put obraćenja do konačnog sidinjenja s Bogon.

Da se vratin na temu! Nije, daklen, samo naša krivnja što smo u svojin glavama i srcima iskrivili sliku Boga. To je plod jednog dugog povisnog procesa, odnosno razvoja prvenstveno liturgijske i pokorničke prakse, u kojem se, često i nenamjerno, slika Boga pomakla od slike Oca do slike stroga nadzornika i suca, a vira se svela na stalno proviravanje jesmo li dovoljno dobri i unutar okvira savršenosti. Zato je vrime da stvari nazovemo pravin imenon i vratimo ji na nji’ovo misto.

Ajmo redon pa dokle doguramo, s Božjon pomoći!